Mehanizmi regeneracije srca – šta možemo naučiti od zebrice
Механизми регенерације срца – шта можемо научити од зебрице
Autori
Kojić, SnežanaBošković, Srđan
Milovanović, Mina
Ostala autorstva
Živić, MiroslavPetković, Branka
Konferencijski prilog (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Nakon infarkta miokarda povređeno srce čoveka ne može da se regeneriše, već
reaguje formiranjem fibrotičnog ožiljka i remodelovanjem miokarda, koji dovode
do slabljenja njegove funkcije. Miokard sisara je dugo vremena smatran
postmitotičkim i terminalno diferenciranim tkivom. Međutim, kardiomiociti
sisara poseduju ograničenu sposobnost proliferacije. Njihova deoba je redak
događaj i odvija se po veoma niskoj stopi, što svakako nije dovoljno da nadoknadi
milione kardiomiocita trajno izgubljenih usled infarkta miokarda. Trenutno se
u svetu razvijaju dve strategije za podsticanje regeneracije povređenog srca
čoveka kako bi se povratile njegova struktura i funkcija. Jedna strategija
podrazumeva naseljavanje oštećenog tkiva zdravim kardiomiocitima poreklom od
indukovanih pluripotentnih ćelija, dok je cilj druge strategije aktivacija
endogenih mehanizama regeneracije. Za razliku od čoveka, neki kičmenjaci imaju
sposobnost regeneracije povređenih organa, uključujući srce. Životinj...a koja se
najčešće koristi za proučavanje regeneracije srca je riba zebrica (Danio rerio).
Pionirska studija o izuzetnom regenerativnom kapacitetu srca zebrice nakon
amputacije dela komore objavljena je 2002. godine, nakon koje je usledilo mnoštvo
publikacija o ćelijskim i molekularnim mehanizmima koji doprinose
regenerativnom odgovoru. Regeneracija srca zebrice je rezultat strogo regulisane
interakcije većeg broja procesa, uključujući inflamatorni odgovor,
dediferencijaciju i proliferaciju kardiomiocita, neovaskularizaciju i
reorganizaciju ekstraćelijskog matriksa. Regeneracija se može posmatrati kao
uspavan proces u organima koji ne regenerišu i manipulacijom ovog procesa bi
se mogla postići reaktivacija proliferacije u tim organima nakon povrede.
Ispitivanje interakcije između pro-regenerišućih mehanizama i procesa koji
utiču na regenerativni kapacitet treba da dovede do identifikacije faktora
potrebnih za prevazilaženje blokade regeneracije. Na taj način bi se razvile nove
strategije za indukciju proliferacije kardiomiocita i regeneraciju srca čoveka.
Након инфаркта миокарда повређено срце човека не може да се регенерише, већ
реагује формирањем фибротичног ожиљка и ремоделовањем миокарда, који доводе
до слабљења његове функције. Миокард сисара је дуго времена сматран
постмитотичким и терминално диференцираним ткивом. Међутим, кардиомиоцити
сисара поседују ограничену способност пролиферације. Њихова деоба је редак
догађај и одвија се по веома ниској стопи, што свакако није довољно да надокнади
милионе кардиомиоцита трајно изгубљених услед инфаркта миокарда. Тренутно се
у свету развијају две стратегије за подстицање регенерације повређеног срца
човека како би се повратиле његова структура и функција. Једна стратегија
подразумева насељавање оштећеног ткива здравим кардиомиоцитима пореклом од
индукованих плурипотентних ћелија, док је циљ друге стратегије активација
ендогених механизама регенерације. За разлику од човека, неки кичмењаци имају
способност регенерације повређених органа, укључујући срце. Животиња која се
најчеш...ће користи за проучавање регенерације срца је риба зебрица (Danio rerio).
Пионирска студија о изузетном регенеративном капацитету срца зебрице након
ампутације дела коморе објављена је 2002. године, након које је уследило мноштво
публикација о ћелијским и молекуларним механизмима који доприносе
регенеративном одговору. Регенерација срца зебрице је резултат строго регулисане
интеракције већег броја процеса, укључујући инфламаторни одговор,
дедиференцијацију и пролиферацију кардиомиоцита, неоваскуларизацију и
реорганизацију екстраћелијског матрикса. Регенерација се може посматрати као
успаван процес у органима који не регенеришу и манипулацијом овог процеса би
се могла постићи реактивација пролиферације у тим органима након повреде.
Испитивање интеракције између про-регенеришућих механизама и процеса који
утичу на регенеративни капацитет треба да доведе до идентификације фактора
потребних за превазилажење блокаде регенерације. На тај начин би се развиле нове
стратегије за индукцију пролиферације кардиомиоцита и регенерацију срца човека.
Izvor:
Treći kongres biologa Srbije, 2022, 288-Izdavač:
- Beograd : Srpsko biološko društvo
Finansiranje / projekti:
- ZEBARR - Zebrafish ankrd1a as a common player in heart regeneration and skeletal muscle repair: A new prospect for unlocking regenerative potential of human heart (RS-ScienceFundRS-Ideje-7739807)
Napomena:
- Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije, Zlatibor, Srbija 21 - 25. 9. 2022.
Institucija/grupa
Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvoTY - CONF AU - Kojić, Snežana AU - Bošković, Srđan AU - Milovanović, Mina PY - 2022 UR - https://imagine.imgge.bg.ac.rs/handle/123456789/1746 AB - Nakon infarkta miokarda povređeno srce čoveka ne može da se regeneriše, već reaguje formiranjem fibrotičnog ožiljka i remodelovanjem miokarda, koji dovode do slabljenja njegove funkcije. Miokard sisara je dugo vremena smatran postmitotičkim i terminalno diferenciranim tkivom. Međutim, kardiomiociti sisara poseduju ograničenu sposobnost proliferacije. Njihova deoba je redak događaj i odvija se po veoma niskoj stopi, što svakako nije dovoljno da nadoknadi milione kardiomiocita trajno izgubljenih usled infarkta miokarda. Trenutno se u svetu razvijaju dve strategije za podsticanje regeneracije povređenog srca čoveka kako bi se povratile njegova struktura i funkcija. Jedna strategija podrazumeva naseljavanje oštećenog tkiva zdravim kardiomiocitima poreklom od indukovanih pluripotentnih ćelija, dok je cilj druge strategije aktivacija endogenih mehanizama regeneracije. Za razliku od čoveka, neki kičmenjaci imaju sposobnost regeneracije povređenih organa, uključujući srce. Životinja koja se najčešće koristi za proučavanje regeneracije srca je riba zebrica (Danio rerio). Pionirska studija o izuzetnom regenerativnom kapacitetu srca zebrice nakon amputacije dela komore objavljena je 2002. godine, nakon koje je usledilo mnoštvo publikacija o ćelijskim i molekularnim mehanizmima koji doprinose regenerativnom odgovoru. Regeneracija srca zebrice je rezultat strogo regulisane interakcije većeg broja procesa, uključujući inflamatorni odgovor, dediferencijaciju i proliferaciju kardiomiocita, neovaskularizaciju i reorganizaciju ekstraćelijskog matriksa. Regeneracija se može posmatrati kao uspavan proces u organima koji ne regenerišu i manipulacijom ovog procesa bi se mogla postići reaktivacija proliferacije u tim organima nakon povrede. Ispitivanje interakcije između pro-regenerišućih mehanizama i procesa koji utiču na regenerativni kapacitet treba da dovede do identifikacije faktora potrebnih za prevazilaženje blokade regeneracije. Na taj način bi se razvile nove strategije za indukciju proliferacije kardiomiocita i regeneraciju srca čoveka. AB - Након инфаркта миокарда повређено срце човека не може да се регенерише, већ реагује формирањем фибротичног ожиљка и ремоделовањем миокарда, који доводе до слабљења његове функције. Миокард сисара је дуго времена сматран постмитотичким и терминално диференцираним ткивом. Међутим, кардиомиоцити сисара поседују ограничену способност пролиферације. Њихова деоба је редак догађај и одвија се по веома ниској стопи, што свакако није довољно да надокнади милионе кардиомиоцита трајно изгубљених услед инфаркта миокарда. Тренутно се у свету развијају две стратегије за подстицање регенерације повређеног срца човека како би се повратиле његова структура и функција. Једна стратегија подразумева насељавање оштећеног ткива здравим кардиомиоцитима пореклом од индукованих плурипотентних ћелија, док је циљ друге стратегије активација ендогених механизама регенерације. За разлику од човека, неки кичмењаци имају способност регенерације повређених органа, укључујући срце. Животиња која се најчешће користи за проучавање регенерације срца је риба зебрица (Danio rerio). Пионирска студија о изузетном регенеративном капацитету срца зебрице након ампутације дела коморе објављена је 2002. године, након које је уследило мноштво публикација о ћелијским и молекуларним механизмима који доприносе регенеративном одговору. Регенерација срца зебрице је резултат строго регулисане интеракције већег броја процеса, укључујући инфламаторни одговор, дедиференцијацију и пролиферацију кардиомиоцита, неоваскуларизацију и реорганизацију екстраћелијског матрикса. Регенерација се може посматрати као успаван процес у органима који не регенеришу и манипулацијом овог процеса би се могла постићи реактивација пролиферације у тим органима након повреде. Испитивање интеракције између про-регенеришућих механизама и процеса који утичу на регенеративни капацитет треба да доведе до идентификације фактора потребних за превазилажење блокаде регенерације. На тај начин би се развиле нове стратегије за индукцију пролиферације кардиомиоцита и регенерацију срца човека. PB - Beograd : Srpsko biološko društvo C3 - Treći kongres biologa Srbije T1 - Mehanizmi regeneracije srca – šta možemo naučiti od zebrice T1 - Механизми регенерације срца – шта можемо научити од зебрице SP - 288 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_imagine_1746 ER -
@conference{ author = "Kojić, Snežana and Bošković, Srđan and Milovanović, Mina", year = "2022", abstract = "Nakon infarkta miokarda povređeno srce čoveka ne može da se regeneriše, već reaguje formiranjem fibrotičnog ožiljka i remodelovanjem miokarda, koji dovode do slabljenja njegove funkcije. Miokard sisara je dugo vremena smatran postmitotičkim i terminalno diferenciranim tkivom. Međutim, kardiomiociti sisara poseduju ograničenu sposobnost proliferacije. Njihova deoba je redak događaj i odvija se po veoma niskoj stopi, što svakako nije dovoljno da nadoknadi milione kardiomiocita trajno izgubljenih usled infarkta miokarda. Trenutno se u svetu razvijaju dve strategije za podsticanje regeneracije povređenog srca čoveka kako bi se povratile njegova struktura i funkcija. Jedna strategija podrazumeva naseljavanje oštećenog tkiva zdravim kardiomiocitima poreklom od indukovanih pluripotentnih ćelija, dok je cilj druge strategije aktivacija endogenih mehanizama regeneracije. Za razliku od čoveka, neki kičmenjaci imaju sposobnost regeneracije povređenih organa, uključujući srce. Životinja koja se najčešće koristi za proučavanje regeneracije srca je riba zebrica (Danio rerio). Pionirska studija o izuzetnom regenerativnom kapacitetu srca zebrice nakon amputacije dela komore objavljena je 2002. godine, nakon koje je usledilo mnoštvo publikacija o ćelijskim i molekularnim mehanizmima koji doprinose regenerativnom odgovoru. Regeneracija srca zebrice je rezultat strogo regulisane interakcije većeg broja procesa, uključujući inflamatorni odgovor, dediferencijaciju i proliferaciju kardiomiocita, neovaskularizaciju i reorganizaciju ekstraćelijskog matriksa. Regeneracija se može posmatrati kao uspavan proces u organima koji ne regenerišu i manipulacijom ovog procesa bi se mogla postići reaktivacija proliferacije u tim organima nakon povrede. Ispitivanje interakcije između pro-regenerišućih mehanizama i procesa koji utiču na regenerativni kapacitet treba da dovede do identifikacije faktora potrebnih za prevazilaženje blokade regeneracije. Na taj način bi se razvile nove strategije za indukciju proliferacije kardiomiocita i regeneraciju srca čoveka., Након инфаркта миокарда повређено срце човека не може да се регенерише, већ реагује формирањем фибротичног ожиљка и ремоделовањем миокарда, који доводе до слабљења његове функције. Миокард сисара је дуго времена сматран постмитотичким и терминално диференцираним ткивом. Међутим, кардиомиоцити сисара поседују ограничену способност пролиферације. Њихова деоба је редак догађај и одвија се по веома ниској стопи, што свакако није довољно да надокнади милионе кардиомиоцита трајно изгубљених услед инфаркта миокарда. Тренутно се у свету развијају две стратегије за подстицање регенерације повређеног срца човека како би се повратиле његова структура и функција. Једна стратегија подразумева насељавање оштећеног ткива здравим кардиомиоцитима пореклом од индукованих плурипотентних ћелија, док је циљ друге стратегије активација ендогених механизама регенерације. За разлику од човека, неки кичмењаци имају способност регенерације повређених органа, укључујући срце. Животиња која се најчешће користи за проучавање регенерације срца је риба зебрица (Danio rerio). Пионирска студија о изузетном регенеративном капацитету срца зебрице након ампутације дела коморе објављена је 2002. године, након које је уследило мноштво публикација о ћелијским и молекуларним механизмима који доприносе регенеративном одговору. Регенерација срца зебрице је резултат строго регулисане интеракције већег броја процеса, укључујући инфламаторни одговор, дедиференцијацију и пролиферацију кардиомиоцита, неоваскуларизацију и реорганизацију екстраћелијског матрикса. Регенерација се може посматрати као успаван процес у органима који не регенеришу и манипулацијом овог процеса би се могла постићи реактивација пролиферације у тим органима након повреде. Испитивање интеракције између про-регенеришућих механизама и процеса који утичу на регенеративни капацитет треба да доведе до идентификације фактора потребних за превазилажење блокаде регенерације. На тај начин би се развиле нове стратегије за индукцију пролиферације кардиомиоцита и регенерацију срца човека.", publisher = "Beograd : Srpsko biološko društvo", journal = "Treći kongres biologa Srbije", title = "Mehanizmi regeneracije srca – šta možemo naučiti od zebrice, Механизми регенерације срца – шта можемо научити од зебрице", pages = "288", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_imagine_1746" }
Kojić, S., Bošković, S.,& Milovanović, M.. (2022). Mehanizmi regeneracije srca – šta možemo naučiti od zebrice. in Treći kongres biologa Srbije Beograd : Srpsko biološko društvo., 288. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_imagine_1746
Kojić S, Bošković S, Milovanović M. Mehanizmi regeneracije srca – šta možemo naučiti od zebrice. in Treći kongres biologa Srbije. 2022;:288. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_imagine_1746 .
Kojić, Snežana, Bošković, Srđan, Milovanović, Mina, "Mehanizmi regeneracije srca – šta možemo naučiti od zebrice" in Treći kongres biologa Srbije (2022):288, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_imagine_1746 .