@conference{
author = "Minić, Rajna and Živković, Irena and Kotur, Nikola and Žuža, Olivera and Đorđević, Brižita and Marković, Dragana and Dimitrijević, Ljiljana",
year = "2022",
abstract = "Monoklonsko antitelo proizvedeno u mišu, označeno kao Y7, napravljeno je
protiv prirodnog IgM antitela, izolovanog iz osobe sa Valdenstromovom
makroglobulinemijom i specifičnog za jednolančanu DNK. Y7 antitelo je tom
prilikom detaljno okarakterisano i utvrđeno je da pripada podklasi IgG1 i da je
specifično za Fab region prirodnog IgM molekula, čime je antitelo Y7
okarakterisano kao anti-idiotipsko antitelo.1 Nedavno smo metodom protočne
citometrije otkrili da se Y7 antitelo vezuje za humane leukocite, konkretno za
granulocite i monocite. Vezivanje za granulocite i monocite različitih ljudi je
pokazalo individualne varijacije, te je pretpostavljeno da se radi o alel
specifičnoj interakciji, preko Fcγ receptora. Da bi se potvrdila ova
pretpostavka urađena je genotipizacija FcγR2A H166R polimorfizma, paralelno
sa analizom protočnom citometrijom (n = 20) u dve vremenske tačke. Vezivanje Y7
bilo je istovetno u dve vremenske tačke i u potpunosti se podudaralo sa
genetskom analizom, naime, potvrđeno je da je alelni polimorfizam u pitanju
H166R, sa vezivanjem Y7 za R varijantu. Vezivanje je detektovano i kod
heterozigotnih i homozigotnih osoba, dok kod H homozigotnih osoba nije bilo
vezivanja. Specifičnost ka alelskoj varijanti je potvrđena Vestern blotom.
Inhibicija vezivanja testirana je pomoću C-reaktivnog proteina, ali nije bilo
moguće postići više od 20% inhibicije. Neke alelske varijante genetskih
polimorfizama, gde spada i rs1801274 (H166R) polimorfizam FCGR2A gena,
povezane su sa bržom progresijom zaraznih bolesti, a neke varijante se učestalije
javljaju u autoimunskim obolenjima. Dodatna istraživanja pokazaće da li se
interakcija Y7 za R varijantu može upotrebiti pri izvođenju funkcionalnih
testova., Моноклонско антитело произведено у мишу, означено као Y7, направљено је
против природног IgM антитела, изолованог из особе са Валденстромовом
макроглобулинемијом и специфичног за једноланчану ДНК. Y7 антитело је том
приликом детаљно окарактерисано и утврђено је да припада подкласи IgG1 и да је
специфично за Fab регион природног IgM молекула, чиме је антитело Y7
окарактерисано као анти-идиотипско антитело.1 Недавно смо методом проточне
цитометрије открили да се Y7 антитело везује за хумане леукоците, конкретно за
гранулоците и моноците. Везивање за гранулоците и моноците различитих људи је
показало индивидуалне варијације, те је претпостављено да се ради о алел
специфичној интеракцији, преко Fcγ рецептора. Да би се потврдила ова
претпоставка урађена је генотипизација FcγR2A H166R полиморфизма, паралелно
са анализом проточном цитометријом (n = 20) у две временске тачке. Везивање Y7
било је истоветно у две временске тачке и у потпуности се подударало са
генетском анализом, наиме, потврђено је да је алелни полиморфизам у питању
H166R, са везивањем Y7 за R варијанту. Везивање је детектовано и код
хетерозиготних и хомозиготних особа, док код H хомозиготних особа није било
везивања. Специфичност ка алелској варијанти је потврђена Вестерн блотoм.
Инхибиција везивања тестирана је помоћу Ц-реактивног протеина, али није било
могуће постићи више од 20% инхибиције. Неке алелске варијанте генетских
полиморфизама, где спада и rs1801274 (H166R) полиморфизам FCGR2A гена,
повезане су са бржом прогресијом заразних болести, а неке варијанте се учесталије
јављају у аутоимунским оболењима. Додатна истраживања показаће да ли се
интеракција Y7 за R варијанту може употребити при извођењу функционалних
тестова.",
publisher = "Beograd : Srpsko biološko društvo",
journal = "Treći kongres biologa Srbije",
title = "Prikaz mišjeg monoklonskog antitela u funkciji alel specifičnog antitela za FcγRIIA 166R, Приказ мишјег моноклонског антитела у функцији алел специфичног антитела за FcγRIIA 166R",
pages = "386",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_imagine_1735"
}
