Citotoksični potencijal estara linoleinske kiseline detektovanih u odbrambenim sekretima stonoga Megaphyllum bosniense i M. unilineatum (Diplopoda: Julida)

Abstract

Najveći broj stonoga iz klase Diplopoda poseduje hemijsku zaštitu od predatora i/ili patogenih mikroorganizama, koji podrazumeva prisustvo odbrambenih žlezda (ozadena) na trupu čiji se sekreti izbacuju u spoljašnju sredinu preko otvora koji se naziva ozopora. Predstavnici reda Julida su poznati po tome da su najčešće dominantne komponente njihovih odbrambenih sekreta hinoni. Pored hinona, u sekretima ozadena Julida registrovani su i alkoholi, aldehidi, ketoni, fenolna jedinjenja, kao i brojni estri zasićenih i nezasićenih karboksilnih kiselina. Dosadašnja istraživanja su pokazala da su ekstrakti odbrambenih sekreta Julida, kao i pojedinačna jedinjenja koja u njihov sastav ulaze, biološki aktivni prirodni proizvodi, ali njihov citotoksični potencijal nije dovoljno istražen. U ovoj studiji je ispitivan uticaj različitih estara linoleinske kiseline (butil-, pentil-, heksil-, heptil-, oktil-, nonil-, fenetil- i 3- fenilpropil-linoleat) detektovanih u odbrambenim sekretima stonoga Megaphyllum bosniense i M. unilineatum na vijabilnost normalnih (BEAS-2B) i kancerskih (A549) ćelija pluća korišćenjem MTT testa. Svi ispitivani estri su smanjivali vijabilnost ćelija, pri čemu je postojala značajna razlika u odgovoru kancerskih u odnosu na normalne ćelije u slučaju tri estra (heksil-, fenetil- i 3- fenilpropil-linoleat). Iako su estri karboksilnih kiselina poznati kao malo reaktivna jedinjenja, rezultati ove studije pokazuju da predstavnici ove klase hemijskih jedinjenja mogu imati citotoksični potencijal.

Највећи број стонога из класе Diplopoda поседује хемијску заштиту од предатора и/или патогених микроорганизама, који подразумева присуство одбрамбених жлезда (озадена) на трупу чији се секрети избацују у спољашњу средину преко отвора који се назива озопора. Представници реда Julida су познати по томе да су најчешће доминантне компоненте њихових одбрамбених секрета хинони. Поред хинона, у секретима озадена Julida регистровани су и алкохоли, алдехиди, кетони, фенолна једињења, као и бројни естри засићених и незасићених карбоксилних киселина. Досадашња истраживања су показала да су екстракти одбрамбених секрета Julida, као и појединачна једињења која у њихов састав улазе, биолошки активни природни производи, али њихов цитотоксични потенцијал није довољно истражен. У овој студији је испитиван утицај различитих естара линолеинске киселине (бутил-, пентил-, хексил-, хептил-, октил-, нонил-, фенетил- и 3- фенилпропил-линолеат) детектованих у одбрамбеним секретима стонога Megaphyllum bosniense и M. unilineatum на вијабилност нормалних (BEAS-2B) и канцeрских (A549) ћелија плућа коришћењем МТТ теста. Сви испитивани естри су смањивали вијабилност ћелија, при чему је постојала значајна разлика у одговору канцерских у односу на нормалне ћелије у случају три естра (хексил-, фенетил- и 3- фенилпропил-линолеат). Иако су естри карбоксилних киселина познати као мало реактивна једињења, резултати ове студије показују да представници ове класе хемијских једињења могу имати цитотоксични потенцијал.