Perspektive za otkrivanje novih antimikrobnih agenasa za borbu protiv multi-rezistentnih patogena

Abstract

Nastanak i širenje antibiotske rezistencije predstavlja sve veći problem u lečenju infektivnih bolesti, posebno kod osetljivih osoba. Problem u lečenju već sada odnosi preko milion ljudskih života godišnje, a očekuje se da će taj broj rasti i 2050 dostići 10 miliona, tako da rešenje ovog problema zahteva angažovanost nauke, medicine i celokupnog društva. Takođe ovde treba dodati i štete koje ovaj problem nanosi u veterinarskoj medicini i poljoprivredi. S obzirom da je problem nastao usled prekomerne upotrebe i zloupotrebe antibiotika jedno od rešenja jeste njihova ispravna upotreba. Pored toga postoji potreba za otkrivanjem novih antimikrobnih agenasa koji bi se koristili kao dopuna ili zamena za antibiotike kako se civilizacija ne bi vratila u preantibiotsko doba. Perspektive za otkrivanje novih potentnih agenasa poput antibiotika su male tako da su istraživanja fokusirana na veći broj alternativa kao što su: antimikrobni peptidi (u kliničkoj upotrebi se već nalazi nekoliko peptidnih antibiotika kao što su bacitracin i kolistin), različiti produkti biljaka, hemijski sintetisana antimikrobna jedinjenja, specifična antitela, vakcine, probiotici, bakteriofagi i drugi molekuli. U rešavanje ovog globalnog problema naučnici su uključili i veštačku inteligenciju (mašinsko učenje) kako bi na što brži način iskoristili dosadašnja saznanja za dizajniranje novih jedinjenja i himernih molekula koja bi bila dostojna zamena kliničkim antibioticima, što je već rezultovalo u otkrivanju novog veoma potentnog antibakterijskog jedinjenja, halicina. Svesnost o ozbiljnosti problema u kome se ceo svet nalazi se mora podići na viši nivo i to kroz angažovanje svih relevantnih subjekata, a posebno nauke, medicine, službi javnog informisanja i vlada svih država sveta.

Настанак и ширење антибиотске резистенције представља све већи проблем у лечењу инфективних болести, посебно код осетљивих особа. Проблем у лечењу већ сада односи преко милион људских живота годишње, а очекује се да ће тај број расти и 2050 достићи 10 милиона, тако да решење овог проблема захтева ангажованост науке, медицине и целокупног друштва. Такође овде треба додати и штете које овај проблем наноси у ветеринарској медицини и пољопривреди. С обзиром да је проблем настао услед прекомерне употребе и злоупотребе антибиотика једно од решења јесте њихова исправна употреба. Поред тога постоји потреба за откривањем нових антимикробних агенаса који би се користили као допуна или замена за антибиотике како се цивилизација не би вратила у преантибиотско доба. Перспективе за откривање нових потентних агенаса попут антибиотика су мале тако да су истраживања фокусирана на већи број алтернатива као што су: антимикробни пептиди (у клиничкој употреби се већ налази неколико пептидних антибиотика као што су бацитрацин и колистин), различити продукти биљака, хемијски синтетисана антимикробна једињења, специфична антитела, вакцине, пробиотици, бактериофаги и други молекули. У решавање овог глобалног проблема научници су укључили и вештачку интелигенцију (машинско учење) како би на што бржи начин искористили досадашња сазнања за дизајнирање нових једињења и химерних молекула која би била достојна замена клиничким антибиотицима, што је већ резултовало у откривању новог веома потентног антибактеријског једињења, халицина. Свесност о озбиљности проблема у коме се цео свет налази се мора подићи на виши ниво и то кроз ангажовање свих релевантних субјеката, а посебно науке, медицине, служби јавног информисања и влада свих држава света.