TY  - CONF
AU  - Parezanović, Marina
AU  - Stojiljković, Maja
AU  - Anđelković, Marina
AU  - Stevanović, Nina
AU  - Spasovski, Vesna
AU  - Ugrin, Milena
AU  - Komazec, Jovana
AU  - Tošić, Nataša
AU  - Pavlović, Sonja
AU  - Celic, Dejan
AU  - Vučenović, Jelica
AU  - Skakić, Anita
PY  - 2023
UR  - https://imagine.imgge.bg.ac.rs/handle/123456789/2277
AB  - Background/Objectives: Fabry disease (FD) is a rare X-linked
disorder caused by variants in the GLA gene leading to the deficiency
of lysosomal α-galactosidase-A and progressive accumulation
of globotriaosylceramide affecting the heart, nervous system,
and kidneys. FD has overlapping phenotypes and often remains
undiagnosed. Therefore, the precise molecular-genetic diagnosis
and the earliest possible treatment are essential to avoid significant
disease progression.
Methods: We analyzed 95 (34 female and 61 male) hemodialysis
patients with clinical suspicion of FD using Sanger sequencing
of all coding exons (7) and flanking intron regions of the GLA
gene, and measured the relative expression of the GLA gene in
available samples.
Results: The genetic analysis revealed 3 patients with a missense
variant (p.Asp313Tyr), and 10 patients with combinations of
non-coding variants, described as complex intronic haplotypes
(CIHs). CIH1 (c.-10C>T, c.370-81_370-77delCAGCC, c.640-16A>G,
c.1000-22C>T), the most frequent haplotype, was detected in 7
(7.4%) patients. Lyso-Gb3 biomarker levels were within the normal
range in each tested patient. However, RT-qPCR analysis revealed
decreased relative expression of GLA gene in PBMC of 2 female
patients with CIH1 and one female patient carrying only c.-10C>T
variant by 9,1%, 7,4%, 46,3%, respectively, pointing out that further
analyses are needed to confirm/exclude FD in these patients.
Conclusion: Because the effects of CIHs are not yet fully
understood, our work highlights the importance of analyzing
intronic regions of the GLA gene as genetic modifiers and the
need to include expression analysis in the diagnostic algorithm.
PB  - Springer Nature
C3  - European Journal of Human Genetic
T1  - Molecular diagnosis of Fabry disease in patients with chronic renal failure of unknown etiology
EP  - 433
IS  - Supplement S1
SP  - 432
VL  - 31
DO  - 10.1038/s41431-023-01339-3
ER  - 

@conference{
author = "Parezanović, Marina and Stojiljković, Maja and Anđelković, Marina and Stevanović, Nina and Spasovski, Vesna and Ugrin, Milena and Komazec, Jovana and Tošić, Nataša and Pavlović, Sonja and Celic, Dejan and Vučenović, Jelica and Skakić, Anita",
year = "2023",
abstract = "Background/Objectives: Fabry disease (FD) is a rare X-linked
disorder caused by variants in the GLA gene leading to the deficiency
of lysosomal α-galactosidase-A and progressive accumulation
of globotriaosylceramide affecting the heart, nervous system,
and kidneys. FD has overlapping phenotypes and often remains
undiagnosed. Therefore, the precise molecular-genetic diagnosis
and the earliest possible treatment are essential to avoid significant
disease progression.
Methods: We analyzed 95 (34 female and 61 male) hemodialysis
patients with clinical suspicion of FD using Sanger sequencing
of all coding exons (7) and flanking intron regions of the GLA
gene, and measured the relative expression of the GLA gene in
available samples.
Results: The genetic analysis revealed 3 patients with a missense
variant (p.Asp313Tyr), and 10 patients with combinations of
non-coding variants, described as complex intronic haplotypes
(CIHs). CIH1 (c.-10C>T, c.370-81_370-77delCAGCC, c.640-16A>G,
c.1000-22C>T), the most frequent haplotype, was detected in 7
(7.4%) patients. Lyso-Gb3 biomarker levels were within the normal
range in each tested patient. However, RT-qPCR analysis revealed
decreased relative expression of GLA gene in PBMC of 2 female
patients with CIH1 and one female patient carrying only c.-10C>T
variant by 9,1%, 7,4%, 46,3%, respectively, pointing out that further
analyses are needed to confirm/exclude FD in these patients.
Conclusion: Because the effects of CIHs are not yet fully
understood, our work highlights the importance of analyzing
intronic regions of the GLA gene as genetic modifiers and the
need to include expression analysis in the diagnostic algorithm.",
publisher = "Springer Nature",
journal = "European Journal of Human Genetic",
title = "Molecular diagnosis of Fabry disease in patients with chronic renal failure of unknown etiology",
pages = "433-432",
number = "Supplement S1",
volume = "31",
doi = "10.1038/s41431-023-01339-3"
}

Parezanović, M., Stojiljković, M., Anđelković, M., Stevanović, N., Spasovski, V., Ugrin, M., Komazec, J., Tošić, N., Pavlović, S., Celic, D., Vučenović, J.,& Skakić, A.. (2023). Molecular diagnosis of Fabry disease in patients with chronic renal failure of unknown etiology. in European Journal of Human Genetic
Springer Nature., 31(Supplement S1), 432-433.
https://doi.org/10.1038/s41431-023-01339-3

Parezanović M, Stojiljković M, Anđelković M, Stevanović N, Spasovski V, Ugrin M, Komazec J, Tošić N, Pavlović S, Celic D, Vučenović J, Skakić A. Molecular diagnosis of Fabry disease in patients with chronic renal failure of unknown etiology. in European Journal of Human Genetic. 2023;31(Supplement S1):432-433.
doi:10.1038/s41431-023-01339-3 .

Parezanović, Marina, Stojiljković, Maja, Anđelković, Marina, Stevanović, Nina, Spasovski, Vesna, Ugrin, Milena, Komazec, Jovana, Tošić, Nataša, Pavlović, Sonja, Celic, Dejan, Vučenović, Jelica, Skakić, Anita, "Molecular diagnosis of Fabry disease in patients with chronic renal failure of unknown etiology" in European Journal of Human Genetic, 31, no. Supplement S1 (2023):432-433,
https://doi.org/10.1038/s41431-023-01339-3 . .

TY  - CONF
AU  - Parezanović, Marina
AU  - Stojiljković, Maja
AU  - Anđelković, Marina
AU  - Stevanović, Nina
AU  - Spasovski, Vesna
AU  - Ugrin, Milena
AU  - Komazec, Jovana
AU  - Tošić, Nataša
AU  - Pavlović, Sonja
AU  - Ćelić, Dejan
AU  - Vučenović, Jelica
AU  - Skakić, Anita
PY  - 2022
UR  - https://imagine.imgge.bg.ac.rs/handle/123456789/1740
AB  - Fabrijeva bolest (FB) je retka, monogenska bolest, koja se odlikuje veoma
heterogenom kliničkom slikom izazvanom promenama u genu GLA, smeštenom na
dugom kraku hromozoma H. Usled narušene funkcije lizozomalnog enzima α-
galaktozidaze A dolazi do nagomilavanja Gb3 supstrata, što dovodi do
multisistemskih oštećenja. Precizna molekularno-genetička dijagnoza je
esencijalna kako bi se pacijentima omogućilo pravovremeno lečenje. U našoj
studiji, analizirano je 95 ispitanika suspektnih na FB Sangerovim
sekvenciranjem svih egzona i okolnih intronskih regiona gena GLA, nakon čega je
izmerena relativna ekspresija kod 6 pacijenata. Genetičkom analizom kod 3
pacijenta detektovana je kodirajuća varijanta (p.D313Y), dok je kod 10 pacijenata
detektovana kombinacija intronskih varijanti, opisanih kao kompleksni
intronski haplotip (KIH). KIH1 (c.-10C>T, c.370-81_370-77delCAGCC, c.640-
16A>G, c.1000-22C>T), najčešći haplotip, detektovan je kod 7 (7,4%) pacijenata.
Uprkos normalnim biohemijskim parametrima, rezultati RT-qPCR metode
pokazali su snižen nivo ekspresije gena GLA u perifernoj krvi za 9,1%, 7,4%,
46,3% kod dve pacijentkinje (KIH1) i jedne pacijentkinje kod koje je detektovana
promotorska varijanta c.-10C>T, respektivno, ukazujući na potrebu dodatnih
analiza za konačno uspostavljanje dijagnoze FB. Uzevši u obzir da efekat
intronskih haplotipova nije funkcionalno okarakterisan, naša studija ukazuje
na važnost analiziranja intronskih regiona gena GLA kao potencijalnih
genetičkih modifikatora FB.
AB  - Фабријева болест (ФБ) је ретка, моногенска болест, која се одликује веома
хетерогеном клиничком сликом изазваном променама у гену GLA, смештеном на
дугом краку хромозома Х. Услед нарушене функције лизозомалног ензима α-
галактозидазе А долази до нагомилавања Gb3 супстрата, што доводи до
мултисистемских оштећења. Прецизна молекуларно-генетичка дијагноза је
есенцијална како би се пацијентима омогућило правовремено лечење. У нашој
студији, анализирано је 95 испитаника суспектних на ФБ Сангеровим
секвенцирањем свих егзона и околних интронских региона гена GLA, након чега је
измерена релативна експресија код 6 пацијената. Генетичком анализом код 3
пацијента детектована је кодирајућа варијанта (p.D313Y), док је код 10 пацијената
детектована комбинација интронских варијанти, описаних као комплексни
интронски хаплотип (КИХ). КИХ1 (c.-10C>T, c.370-81_370-77delCAGCC, c.640-
16A>G, c.1000-22C>T), најчешћи хаплотип, детектован је код 7 (7,4%) пацијената.
Упркос нормалним биохемијским параметрима, резултати RT-qPCR методе
показали су снижен ниво експресије гена GLA у периферној крви за 9,1%, 7,4%,
46,3% код две пацијенткиње (КИХ1) и једне пацијенткиње код које је детектована
промоторска варијанта c.-10C>T, респективно, указујући на потребу додатних
анализа за коначно успостављање дијагнозе ФБ. Узевши у обзир да ефекат
интронских хаплотипова није функционално окарактерисан, наша студија указује
на важност анализирања интронских региона гена GLA као потенцијалних
генетичких модификатора ФБ.
PB  - Beograd : Srpsko biološko društvo
C3  - Treći kongres biologa Srbije
T1  - Molekularna dijagnostika Fabrijeve bolesti kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom nepoznate etiologije
T1  - Молекуларна дијагностика Фабријеве болести код пацијената са хроничном бубрежном инсуфицијенцијом непознате етиологије
SP  - 313
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_imagine_1740
ER  - 

@conference{
author = "Parezanović, Marina and Stojiljković, Maja and Anđelković, Marina and Stevanović, Nina and Spasovski, Vesna and Ugrin, Milena and Komazec, Jovana and Tošić, Nataša and Pavlović, Sonja and Ćelić, Dejan and Vučenović, Jelica and Skakić, Anita",
year = "2022",
abstract = "Fabrijeva bolest (FB) je retka, monogenska bolest, koja se odlikuje veoma
heterogenom kliničkom slikom izazvanom promenama u genu GLA, smeštenom na
dugom kraku hromozoma H. Usled narušene funkcije lizozomalnog enzima α-
galaktozidaze A dolazi do nagomilavanja Gb3 supstrata, što dovodi do
multisistemskih oštećenja. Precizna molekularno-genetička dijagnoza je
esencijalna kako bi se pacijentima omogućilo pravovremeno lečenje. U našoj
studiji, analizirano je 95 ispitanika suspektnih na FB Sangerovim
sekvenciranjem svih egzona i okolnih intronskih regiona gena GLA, nakon čega je
izmerena relativna ekspresija kod 6 pacijenata. Genetičkom analizom kod 3
pacijenta detektovana je kodirajuća varijanta (p.D313Y), dok je kod 10 pacijenata
detektovana kombinacija intronskih varijanti, opisanih kao kompleksni
intronski haplotip (KIH). KIH1 (c.-10C>T, c.370-81_370-77delCAGCC, c.640-
16A>G, c.1000-22C>T), najčešći haplotip, detektovan je kod 7 (7,4%) pacijenata.
Uprkos normalnim biohemijskim parametrima, rezultati RT-qPCR metode
pokazali su snižen nivo ekspresije gena GLA u perifernoj krvi za 9,1%, 7,4%,
46,3% kod dve pacijentkinje (KIH1) i jedne pacijentkinje kod koje je detektovana
promotorska varijanta c.-10C>T, respektivno, ukazujući na potrebu dodatnih
analiza za konačno uspostavljanje dijagnoze FB. Uzevši u obzir da efekat
intronskih haplotipova nije funkcionalno okarakterisan, naša studija ukazuje
na važnost analiziranja intronskih regiona gena GLA kao potencijalnih
genetičkih modifikatora FB., Фабријева болест (ФБ) је ретка, моногенска болест, која се одликује веома
хетерогеном клиничком сликом изазваном променама у гену GLA, смештеном на
дугом краку хромозома Х. Услед нарушене функције лизозомалног ензима α-
галактозидазе А долази до нагомилавања Gb3 супстрата, што доводи до
мултисистемских оштећења. Прецизна молекуларно-генетичка дијагноза је
есенцијална како би се пацијентима омогућило правовремено лечење. У нашој
студији, анализирано је 95 испитаника суспектних на ФБ Сангеровим
секвенцирањем свих егзона и околних интронских региона гена GLA, након чега је
измерена релативна експресија код 6 пацијената. Генетичком анализом код 3
пацијента детектована је кодирајућа варијанта (p.D313Y), док је код 10 пацијената
детектована комбинација интронских варијанти, описаних као комплексни
интронски хаплотип (КИХ). КИХ1 (c.-10C>T, c.370-81_370-77delCAGCC, c.640-
16A>G, c.1000-22C>T), најчешћи хаплотип, детектован је код 7 (7,4%) пацијената.
Упркос нормалним биохемијским параметрима, резултати RT-qPCR методе
показали су снижен ниво експресије гена GLA у периферној крви за 9,1%, 7,4%,
46,3% код две пацијенткиње (КИХ1) и једне пацијенткиње код које је детектована
промоторска варијанта c.-10C>T, респективно, указујући на потребу додатних
анализа за коначно успостављање дијагнозе ФБ. Узевши у обзир да ефекат
интронских хаплотипова није функционално окарактерисан, наша студија указује
на важност анализирања интронских региона гена GLA као потенцијалних
генетичких модификатора ФБ.",
publisher = "Beograd : Srpsko biološko društvo",
journal = "Treći kongres biologa Srbije",
title = "Molekularna dijagnostika Fabrijeve bolesti kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom nepoznate etiologije, Молекуларна дијагностика Фабријеве болести код пацијената са хроничном бубрежном инсуфицијенцијом непознате етиологије",
pages = "313",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_imagine_1740"
}

Parezanović, M., Stojiljković, M., Anđelković, M., Stevanović, N., Spasovski, V., Ugrin, M., Komazec, J., Tošić, N., Pavlović, S., Ćelić, D., Vučenović, J.,& Skakić, A.. (2022). Molekularna dijagnostika Fabrijeve bolesti kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom nepoznate etiologije. in Treći kongres biologa Srbije
Beograd : Srpsko biološko društvo., 313.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_imagine_1740

Parezanović M, Stojiljković M, Anđelković M, Stevanović N, Spasovski V, Ugrin M, Komazec J, Tošić N, Pavlović S, Ćelić D, Vučenović J, Skakić A. Molekularna dijagnostika Fabrijeve bolesti kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom nepoznate etiologije. in Treći kongres biologa Srbije. 2022;:313.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_imagine_1740 .

Parezanović, Marina, Stojiljković, Maja, Anđelković, Marina, Stevanović, Nina, Spasovski, Vesna, Ugrin, Milena, Komazec, Jovana, Tošić, Nataša, Pavlović, Sonja, Ćelić, Dejan, Vučenović, Jelica, Skakić, Anita, "Molekularna dijagnostika Fabrijeve bolesti kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom nepoznate etiologije" in Treći kongres biologa Srbije (2022):313,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_imagine_1740 .

TY  - JOUR
AU  - Ćelić, Dejan
AU  - Pavlović, Sonja
AU  - Skakić, Anita
AU  - Vučenović, Jelica
AU  - Pilipović, Dragana
AU  - Golubović, Sonja
AU  - Stojšić, Tatjana
AU  - Milićević, Olivera
AU  - Vojinović, Goran
AU  - Dudić, Svetlana
AU  - Petrović, Lada
AU  - Mitić, Igor
PY  - 2022
UR  - https://imagine.imgge.bg.ac.rs/handle/123456789/1579
AB  - Uvod/Cilj Fabrijeva bolest (FB) X-vezana je lizozomna bolest skladištenja koja se razvija kao posledica mutacije gena alfa-galaktozidaze A (GLA). Postoji više od 1080 poznatih varijanti gena GLA. Neki od njih su patogeni, ali većina ih je benigna ili predstavljaju genetsku promenu koja se može klasifikovati kao genetska varijanta nepoznatog značaja ili jednostavno predstavljati genetski polimorfizam. Postoje dve glavne karakteristike FB, klasični oblik i kasnije varijante bolesti. Glavni ciljni organi kod bolesnika sa ovom bolešću su bubrezi, srce i nervni sistem. Imajući u vidu činjenicu da je FB retka bolest, najbolji način za aktivnu pretragu bolesnika je skrining populacije visokog rizika, nakon čega bi trebalo izvršiti porodični skrining za svaki slučaj probanda. Metode U ovom radu predstavljamo rezultate multicentrične pilot studije koja predstavlja nalaze skrininga bolesnika na hemodijalizi na FB u šest hemodijaliznih centara u Vojvodini. Rezultati Identifikovan je jedan bolesnik sa benignom mutacijom i 16 bolesnika sa genetskim polimorfizmom gena GLA. Utvrdili smo da genetske promene na genu GLA mogu biti česte, ali su veoma retko od kliničkog značaja i retko dovode do manifestacija FB. Zaključak Rezultati ove skrining studije će NAM omogućiti uvid u prevalenciju FB u hemodijaliznoj populaciji i usmeriti naš budući rad.
AB  - Introduction/Objective Fabry disease (FD) is an X-linked lysosomal storage disease that develops as a consequence of mutation in the Alpha-galactosidase A (GLA) gene. There are more than 1080 known variants in the GLA gene. Some of them are pathogenic, but most of them are benign or represent the genetic change that can be classified as a genetic variant of unknown significance or simply be a representation of genetic polymorphism. There are two main features of FD, classic form and late-onset variants of disease. The main target organs in patients with FD are the kidneys, heart, and nervous system. Bearing in mind the fact that FD is a rare disease, the best way for active searching of patients is high-risk population screening, after which family screening for every proband case should be performed. Methods In this paper, we present results of a multicentric pilot study that represents findings from the screening of hemodialysis patients for FD in six hemodialysis units in Vojvodina. Results We have found one patient with benign mutation and 16 patients with genetic polymorphisms in GLA gene. We have learned that genetic changes in GLA gene can be frequent, but very rarely are of clinical significance and lead to manifestations of FD.
PB  - Srpsko lekarsko društvo, Beograd
T2  - Srpski arhiv za celokupno lekarstvo
T1  - Skrining visokorizične populacije na Fabrijevu bolest među hemodijaliznim bolesnicima u Vojvodini
T1  - High risk population screening for Fabry disease in hemodialysis patients in Vojvodina: Pilot study
EP  - 287
IS  - 5-6
SP  - 281
VL  - 150
DO  - 10.2298/SARH211103037C
ER  - 

@article{
author = "Ćelić, Dejan and Pavlović, Sonja and Skakić, Anita and Vučenović, Jelica and Pilipović, Dragana and Golubović, Sonja and Stojšić, Tatjana and Milićević, Olivera and Vojinović, Goran and Dudić, Svetlana and Petrović, Lada and Mitić, Igor",
year = "2022",
abstract = "Uvod/Cilj Fabrijeva bolest (FB) X-vezana je lizozomna bolest skladištenja koja se razvija kao posledica mutacije gena alfa-galaktozidaze A (GLA). Postoji više od 1080 poznatih varijanti gena GLA. Neki od njih su patogeni, ali većina ih je benigna ili predstavljaju genetsku promenu koja se može klasifikovati kao genetska varijanta nepoznatog značaja ili jednostavno predstavljati genetski polimorfizam. Postoje dve glavne karakteristike FB, klasični oblik i kasnije varijante bolesti. Glavni ciljni organi kod bolesnika sa ovom bolešću su bubrezi, srce i nervni sistem. Imajući u vidu činjenicu da je FB retka bolest, najbolji način za aktivnu pretragu bolesnika je skrining populacije visokog rizika, nakon čega bi trebalo izvršiti porodični skrining za svaki slučaj probanda. Metode U ovom radu predstavljamo rezultate multicentrične pilot studije koja predstavlja nalaze skrininga bolesnika na hemodijalizi na FB u šest hemodijaliznih centara u Vojvodini. Rezultati Identifikovan je jedan bolesnik sa benignom mutacijom i 16 bolesnika sa genetskim polimorfizmom gena GLA. Utvrdili smo da genetske promene na genu GLA mogu biti česte, ali su veoma retko od kliničkog značaja i retko dovode do manifestacija FB. Zaključak Rezultati ove skrining studije će NAM omogućiti uvid u prevalenciju FB u hemodijaliznoj populaciji i usmeriti naš budući rad., Introduction/Objective Fabry disease (FD) is an X-linked lysosomal storage disease that develops as a consequence of mutation in the Alpha-galactosidase A (GLA) gene. There are more than 1080 known variants in the GLA gene. Some of them are pathogenic, but most of them are benign or represent the genetic change that can be classified as a genetic variant of unknown significance or simply be a representation of genetic polymorphism. There are two main features of FD, classic form and late-onset variants of disease. The main target organs in patients with FD are the kidneys, heart, and nervous system. Bearing in mind the fact that FD is a rare disease, the best way for active searching of patients is high-risk population screening, after which family screening for every proband case should be performed. Methods In this paper, we present results of a multicentric pilot study that represents findings from the screening of hemodialysis patients for FD in six hemodialysis units in Vojvodina. Results We have found one patient with benign mutation and 16 patients with genetic polymorphisms in GLA gene. We have learned that genetic changes in GLA gene can be frequent, but very rarely are of clinical significance and lead to manifestations of FD.",
publisher = "Srpsko lekarsko društvo, Beograd",
journal = "Srpski arhiv za celokupno lekarstvo",
title = "Skrining visokorizične populacije na Fabrijevu bolest među hemodijaliznim bolesnicima u Vojvodini, High risk population screening for Fabry disease in hemodialysis patients in Vojvodina: Pilot study",
pages = "287-281",
number = "5-6",
volume = "150",
doi = "10.2298/SARH211103037C"
}

Ćelić, D., Pavlović, S., Skakić, A., Vučenović, J., Pilipović, D., Golubović, S., Stojšić, T., Milićević, O., Vojinović, G., Dudić, S., Petrović, L.,& Mitić, I.. (2022). Skrining visokorizične populacije na Fabrijevu bolest među hemodijaliznim bolesnicima u Vojvodini. in Srpski arhiv za celokupno lekarstvo
Srpsko lekarsko društvo, Beograd., 150(5-6), 281-287.
https://doi.org/10.2298/SARH211103037C

Ćelić D, Pavlović S, Skakić A, Vučenović J, Pilipović D, Golubović S, Stojšić T, Milićević O, Vojinović G, Dudić S, Petrović L, Mitić I. Skrining visokorizične populacije na Fabrijevu bolest među hemodijaliznim bolesnicima u Vojvodini. in Srpski arhiv za celokupno lekarstvo. 2022;150(5-6):281-287.
doi:10.2298/SARH211103037C .

Ćelić, Dejan, Pavlović, Sonja, Skakić, Anita, Vučenović, Jelica, Pilipović, Dragana, Golubović, Sonja, Stojšić, Tatjana, Milićević, Olivera, Vojinović, Goran, Dudić, Svetlana, Petrović, Lada, Mitić, Igor, "Skrining visokorizične populacije na Fabrijevu bolest među hemodijaliznim bolesnicima u Vojvodini" in Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, 150, no. 5-6 (2022):281-287,
https://doi.org/10.2298/SARH211103037C . .